Животна средина и климатске промене су важне

Причу започињем из оазе мира, зеленила, свежине и дивљине. Руку подижем, овога пута за животну средину и климатске промене.

Плашим се будућности.

Плашим се ничега.

Не чинећи ништа, немо пузећи кроз садашњост погнутих глава, цену коју ћемо платити биће нам недостижна. Знате ли ко ће нас сачекати на последњој станици у тој будућности?

-МИ!

Ми ћемо бити ти који ћемо себе сачекати за наплату. Потомке нећемо имати зато што смо деца јалове земље која није могла да одбрани себе саму од нас самих.

Зависност од куповине доводи до повећана производње. Тај мегаломански корпоративни монструм полако, али сигурно исисава живот из ове наше плаве лепотице. Када кажемо „глобално“ мислимо „локално“.

Знате коме треба дати да води државу?

-Сељаку, обичном човеку, тежаку.

Сељак је тај који је ову нашу отаџбину створио и сачувао. Сељаку је потребна чиста вода, сељаку је потребна плодна земља. Не можемо пити млеко које је пуно токсина и нећемо моћи ловити рибу у реци јер је у реци више бити неће.

Звезде, које су некада шарале небо су нејасне, тихе и загашене. Немамо више ни ваздух. Укинули су нам чист ваздух. Купују нам скенере за плућа и рендген апарате како би нам показали да мисле на наше здравље. Лицемерје.

То што смо ми економски на зачељу Европе не даје нам за право да будемо први по небризи, поклањамо наше туђинцима који ће НАС тровати, а себе богатити.  Коначно схватамо ону изреку:  „Удри као да је туђе“, а није. Наше је.

Делимо исту планету. Неће ни они имати где да побегну када се буде дошло до тачке без повратка. Неће им бити од помоћи нове гуме из плодне равнице, добре батерије из плодне Мачве, а ни злато из Хомоља.  

Нећемо трампити будућност за шаку сребрњака.

Желим да сваки метар земље моје, твоје, њихове, буде спомен здравља. Хоћу да удахнем, да слушам жубор воде и гледам пастрмке у Млави, хоћу да се попнем на врх Бељанице и слушам зов природе. Нећу да неко копа моју земљу, нећу звук машина, нећу облак прашине, ни посечену шуму. Нећу да се вода слива низ пуста поља, не желим да више икад Млава излије, не желим да ми поплави кућа.

Почнимо са променама одмах. Кренимо од себе.

Оставимо потомцима нешто вредније од новца, оставимо им себе као добар пример.